О нама

1.4  РАЗВОЈНИ ПУТ И ПРАВНА СЛЕДБЕНОСТ

 

            Централни хигијенски завод у Београду је током 1927. и 1928. године подигао домове народног здравља у Смедереву, Пожаревцу, Ваљеву, УЖИЦУ и Крагујевцу из својих буџетских средстава. Домови народног здравља су били смештени у дрвене куће добијене на рачун репарација. Домови народног здравља су у то време били хигијенски заводи, здравствене установе које су више радиле на превентиви, док се куратива обављала у болницама и приватним лекарским ординацијама.

            У правилнику о раду домова народног здравља чл. 1 стоји: домови народног здравља су социјално-медицинске установе које имају следећа обавезна одељења:

  • диспанзер за матере и децу,
  • школску поликлинику,
  • бактериолошко-епидемиолошко и хемијско одељење,
  • диспанзер за туберкулозу и
  • хигијенску изложбу

Административном деобом државе 1929. године Ужице је ушло у састав Дринске бановине, а Дом народног здравља из Ужица под надлежност Хигијенског завода из Сарајева. И за време другог светског рата Дом народног здравља није прекидао своје редовне прегледе вода у бунарима и чесмама, ²па су били искључени из употребе они објекти код којих је установљено постојање заразних клица².

Период послератне обнове и изградње земље подразумевао је бројне активности у изградњи здравствених објеката, а потом и акције на сузбијању заразних и паразитарних болести, вакцинацији деце, хигијенизацији насеља, установа, предузећа све до личне хигијене. Организаторску улогу у свим овим активностима имао је Дом народног здравља.

Реорганизација здравствених установа је извршена 1948. године, када од Дома народног здравља настаје Дом здравља данашње намене и Санитарно епидемиолошка станица, која 1951. године постаје Хигијенски завод.

У то време у Републици је радило 26 хигијенских завода, а територијална надлежност Хигијенског завода из Ужица обухватала је срезове: ариљски, златарски, златиборски, милешевски, моравички, пожешки, прибојски, рачански и ужички, са укупно 285.498 становника.

Закон о здравственој  заштити и здравственој служби од 23. јуна 1961. године устројио је нову организацију здравства у Србији по којој Хигијенски завод мења назив у Завод за здравствену заштиту, али се организациона шема, циљеви и задаци нису мењали.

Мере за сузбијање акутних заразних болести, паразитарних обољења и венеричних болести су били главни задаци Епидемиолошког одсека. Микробиологија као посебно одељење Епидемиологије обавља рутинске послове бактериолошког прегледа воде за пиће, животних намирница, разних предмета за употребу, дијагностику заразних болести које су биле стална брига Завода у Ужицу. Хигијенско-хемијска служба у Заводу се постепено развијала, а главна активност се одвијала у хемијско-бактериолошкој анализи воде и животних намирница, комуналној хигијени, хигијени објеката за промет животних намирница, школа, вртића, болница и других објеката у којима се према законским прописима врши обавезна хигијенска контрола. Хемијска лабораторија се бавила од анализе калоричне вредности хране радничких ресторана (шездесете године), преко анализе алкохола у крви, загађености атмосфере (од 1965 године) до контроле животних намирница, воде, аерозагађења и отпадних вода. Здравствено-просвећивање шездесетих година прелази потпуно у надлежност здравствених установа, и од тада има стални успон, не само у повећању обима делатности, већ и у садржајима рада, посебно када су решавана питања из области спречавања и сузбијања заразних болести, унапређења исхране, а нарочито на хигијенизацији и асанацији насеља.

Завод за здравствену заштиту је 1971. године коначно премештен из бараке система ²Декер², где су услови били изузетно лоши у новоизграђен објекат у Крчагову , где се и данас налази.

Јануара 1979. године мења се назив установе у Завод за заштиту здравља Ужице. Зграда Завода је дограђена и реконструисана 1995. године, када је подигнут спрат и поткровље, проширен радни простор који сада износи 1.094,50 м2.

Положај и улога Завода за заштиту здравља у систему здравства Републике Србије у периоду до 15.06.2006. године била је регулисана чланом 21. и 33. Закона о здравственој заштити (Сл. гласник Републике Србије број 17 од 31.03.1992.).

Оснивачким актом Одлука Владе Републике Србије 05 бр. 022.3550/2006 од 15.06.2006. године Сл. гласник РС бр. 51/2006 дефинисан је положај и улога Завода за јавно здравље Ужице као наследника средстава, имовине, права и обавеза Завода за заштиту здравља Ужице.