Dijetetska ambulanta

Gojaznost je oboljenje koje se karakteriše uvećanjem masne mase tela u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja niza komplikacija. Nastaje kao posledica unošenja viška energetskih hranljivih materija i ispoljava se prekomernim taloženjem masnog tkiva u organizmu, odnosno prisustvom preterane količine telesne masti. Gojaznost predstavlja vodeći problem zdravlja ljudi širom sveta, kako u razvijenim zemljama tako još više u zemljama koje su u tranziciji. Broj gojaznih osoba iz godine u godinu raste, u nekim područjima prisutna je kod 20-40%, a u nekim i u preko 50% odraslog stanovništva. U našoj zemlji gojaznost poprima karakteristike masovne metaboličke bolesti sa ozbiljnim reperkusijama na opšte zdravstveno stanje ove populacije.

Prema istraživanjima koje je objavio IZZS iz 2000. godine više od polovine odraslog stanovništva Srbije (54%) ima problem prekomerne uhranjenosti (predgojaznost i gojaznost), pri čemu je 36,7 % odraslih predgojazno, dok je 17,3% gojazno. Najveću ukupnu prevalenciju ima Vojvodina (58,5%). Prosečna vrednost BMI u populaciji odraslog stanovništva Srbije je 26+/- 4,74 kg/m2. U ruralnim predelima je nešto viši prosečan BMI od 26,3 +/- 4,93 kg/m2 u odnosu na urbane gde je 25,8 +/- 4,61 kg/m2.

dr Violeta Prošić, spec. higijene

Informacije o radnom vremenu ambulante i zakaživanju pregleda možete dobiti na telefon:
031-563-150, lok. 135
Tabela 1: Kategorije BMI ( WHO, 1997)
Kategorija uhranjenosti BMIObim struka*
Mršavost< 18,5
Normalna uhranjenost18,5-24,9< 80 ž < 94 m
Prekomerna >25 > 80 ž > 94 m
Predgojaznost 25-29,980-88 ž 94-102 m
Gojaznost > 30 > 88 ž > 102 m
Gojaznost I stepena30-34,9
Gojaznost II stepena35-39,9
Gojaznost III stepena > 40

Preporuka SZO je da se procena stepena uhranjenosti izračunava primenom BMI (Body Mass Index) koji predstavlja odnos telesne mase izražene u kilogramima i kvadrata telesne visine izražene u metrima BMI= TM / TV2

BMI je do sada najviše korelativan sa procentom masti u telu i preporučuje se za svakodnevnu upotrebu iako i ova procena nije savršena.

Najnovije epidemiološke studije pokazuju da morbiditet i mortalitet značajno rastu već sa povećanjem BMI preko 25, uz značajno smanjenje kvaliteta života. Različita distribucija masnog tkiva u organizmu ne predstavlja samo estetsku karakteristiku, već je u visokoj korelaciji sa određenim bolestima i patološkim stanjima, tako da distribucija masnog tkiva predstavlja čak bolji pokazatelj zdravstvenog rizika u odnosu na BMI (3). Za takve procene veoma je korisno izračunavati WHP indeks (Waist – Hip-Ratio) odnos struk / kukovi. Kod muškaraca treba da bude manji od 1, a kod žena manji od 0,85. Na osnovu ovog indeksa gojaznost se deli na androidnu, mušku (jabuka) gojaznost i na ginoidnu, žensku (kruška) gojaznost. Kod ginoidnog tipa gojaznosti višak masnog tkiva se nagomilava potkožno, u donjim delovima tela, oko karlice i na butinama. Važno je napomenuti da ovaj tip gojaznosti može biti prisutan kod oba pola. Kod androidnog tipa gojaznosti (centralni ili visceralni tip) masno tkivo se nagomilava u predelu ramena, grudnog koša i abdomena.

Pri ishrani koja obezbeđuje višak energetskih hranljivih materija masti se naročito nagomilavaju u potkožnom tkivu. Postoji uzajamna veza između specifične težine tela i DKN (debljina kožnog nabora), tako da se na osnovu specifične težine tela može izračunati procenat masti u telu, pa se zbog toga, merenjem debljine kožnog nabora i potkožnog masnog tkiva, može dobiti uvid o procentu masti u telu. Za merenje debljine potkožnog masnog tkiva koristi se kaliper koji vrši stalan pritisak od 10 gr/mm2. Za rutinsko merenje se preporučuju sledeća četiri mesta: iznad bicepsa, tricepsa, supskapularno i suprailijakalno sa desne strane. Vrednost zbira se unosi u tablice i čita procenat masti u telu.

Etiologija gojaznosti je složena i temelji se na genetskim činiocima i faktorima sredine, ali najvažniju ulogu imaju masne supstance u ishrani, koje remete lipidni profil plazme i predstavljaju činilac predikcije za dijabetes melitus tip 2. Gojaznost je takođe jedan od glavnih faktora rizika u nastanku hipertenzije. Imajući u vidu predhodne činjenice gojaznost treba tretirati kao oboljenje samo po sebi, ali i kao jedan od ključnih faktora rizika za ostale masovne nezarazne bolesati (dijabetes melitus i kardiovaskularne bolesti).

U odnosu na uzroke nastanka postoje određeni tipovi gojaznosti:

Ukoliko postoji ravnoteža između unosa hrane i energetske potrošnje do gojaznosti neće doći. Dakle i fizička aktivnost je vrlo važan činilac u nastanku gojaznosti.

Navike u ishrani se stiču još u detinjstvu i često se još tada razvija sklonost ka hiperkaloričnoj hrani koje majke prenose na svoju decu, pa se to i kasnije u zrelom dobu održava. Na brzinu pražnjenja želuca i osećaja gladi i sitosti utiče vrsta konzumirane hrane. Ako se unosi brzo svarljiva hrana, pražnjenje želuca je brže, pa se zato brže javljaju kontrakcije tj. osećaj gladi. Balastne materije u hrani smanjuju iskoristljivost hrane, smanjuju postprandijalne skokove glikemije i posledičnu hiperinsulinemiju. Za gojazne osobe je poznato da smanjeno unose hranu bogatu biljnim vlaknima.

Piramida pravilne prehrane s kojom se susrećemo već punih 12 godina, a koju je lansirao američki USDA, postala je svojevrsna ikona pravilne ishrane. Ona predstavlja jednostavan grafički prikaz koji sugeriše koje grupe namirnica trebaju biti zastupljene u kojim odnosima i količinama. Međutim, u želji da se maksimalno pojednostavi, nutricionistima se potkralo nekoliko grešaka koje se nastoje ispraviti konstrukcijom nove piramide koja uključuje izvesne popravke, naročito temeljene na elementima mediteranske ishrane koji nisu bili istaknuti na konvencionalnoj piramidi. Naime, Svetska zdravstvena organizacija ističe mediteransku ishranu kao zlatni standard pravilne ishrane.

Nova piramida koju su konstruisali stručnjaci sa Harvarda  School of medicine preporučuje:

Osnovni nutrijenti koji nam služe kao izvor energije su ugljenihidrati, proteini i masti. Njihovi odnosi su definisani pa ugljenihidrati treba da budu zastupljeni 55 -75 % od ukupnih energetskih potreba; masti ukupno do 30 %

ODRASLE OSOBE

Voda je osnovni sastojak tela i neophodna je za odvijanje fiziološlih procesa. Odraslim osobama je potrebno 1ml vode na 1kcal energetskih potreba a to je oko 1.5 – 3l na dan. Potrebe mogu biti i veće u zavisnosti od fizičkih aktivnosti, uticaja okoline i ishrane. Potrebe se povećavaju i u trudnoći, laktaciji kao i kod male dece.

Vitamini i minerali nutrijenti su koji su nam potrebni u malim količinama, ali su esencijalni jer ih naš organizam ne može sintetizovati pa njihov unos mora biti adekvatno osiguran putem hrane. Optimalan unos vitamina i minerala obezbeđuje se raznovrsnim i umerenim unosom svežeg voća i povrća.
Uz nutrijente, velika važnost se pridaje i nenutrijentima, posebno fitokemikalijama koje su zastupljene u voću, povrću i celim žitaricama.

Genetski faktori, psihološki činioci kao i socijalni uslovi takođe imaju važnu ulogu u nastanku gojaznosti. Gojazne osobe jedu i kada nisu gladne, naročito kada su u stresu, depresiji ili su napeti i usamljeni, pa na taj način pokušavaju da reše svoj problem.

Prenošenje nepravilnih navika u pripremanju hrane sa generacije na generaciju često može biti uzrok gojaznosti.

Sva dosadašnja istraživanja ukazuju na to da je problem etiologije gojaznosti veoma kompleksan i multikauzalan. Naravno to veoma otežava terapijski pristup. Ipak, gojaznost je najčešće primarna, hiperalimentaciona, odnosno posledica preteranog unošenja hrane visoke energetske vrednosti uz malu fizičku potrošnju.

Komplikacije gojaznosti su brojne i veoma teške. Nastaju usled direktnog uticaja same gojaznosti ili indirektno uz druge faktore rizika (hipertenzija, dijabetes, hiperlipoproteinemija).